Odabir Abruzzovih poslovica, izreka i idioma koji se najčešće koriste u Abruzzu, uključujući prijevod na talijanski jezik kao svjedočanstvo mudrosti svoga naroda.
Abruzzese idiomi
- Previše cumbedénze čini da izgubiti criànze. (Previše samopouzdanja čini da se kreacija izgubi)
- Ako se vù promijeni, cunténte arechiudete déntre a nu cumménte. (Ako želite živjeti sretno, zatvorite se unutar samostana)
- Chije čeka, n'hêre ije ne pare sette. (Onima koji čekaju jedan sat čini im se sedam)
- La supérbije ijò mare i arevènne a 'ppéte. (Ponos je krenuo na konju i vratio se pješice)
- Hìsene lèteche i varèle ako se pokvari. (Magarci se svađaju i bačve se raspadaju)
- Ako su svi oni cuniscêsse lu rane, 'nze magnêsse' cchiù lu okno. (Da su sve ptice poznavale pšenicu, kruh više ne bi jele)
- A la Signêre che magnêije li pullastrelle ije je došao vulèije de li kruška kuhana. (Dama koja je jela piliće osjećala se kao kuhane kruške)
- rriffe 'rrobbe de lu' i 'rraffe ide' nga lu 'zziffe i' zzaffe. (Plod intrallazzo odlazi otpada)
- L'hommene veziêse de tabbacche, idi u l'imberne i ako doneseš pèppe. (Zli čovjek duhana ide u pakao i donosi lulu)
- San Magne ima nate de Crèste. (Sveti Magno rođen je prije Krista)
Preporučena čitanja- Hebrejske poslovice: izreke i idiomi
- Eskimo poslovice: izreke i idiomi
- Rumunjske poslovice: izreke i idiomi
- Poslovice o sreći: narodne izreke
- Kalabrijske poslovice: izreke i idiomi
- In paijàra vicchie 'nge manghe maije li sêrge. (U starom senu štakori nikad ne prestanu)
- 'Rrobbe de l'avarene ako ga lu sciampagnêne iskorištava. (Smrdljive stvari prosipaju bludnicu)
- L'hosse vicchije acchênge la pignate. (Stara kost začin za kuhanje)
- Oni koji vèta vète, oni koji Sinda Sinde, ako želite napraviti 'bbéne niti arecundà maije ninde. (Što vidiš, vidiš, što čuješ, ako želiš dobro, nikad ništa ne reci)
- U Sante vicchije 'nze appicce' cchié cannèle. (U Santo Vecchio više ne pale svijeće)
- La rota hênte 'nnè strèlle. (Podmazani kotač ne cvrči)
- Lucchije de lu patrêne 'ngrasse lu cavalle. (Učiteljevo oko topi konja)
- Oni koji nen và pè trame, và pè stêse. (Ono što ne ide zapletom, nego i laici)
- Nanesite i pustite sapen. (Primite se posla i dobit ćete rezultat)
- Raije de la matène aremèttele pè la sêre i raije de la sêre arepénnele pè la matène. (Jutarnja ljutnja vrati ga natrag na večer, a bijes večeri vrati ga na jutro)
- Cucce rétte và simbre 'n gere pè la case. (Slomljene komade uvijek idu oko kuće)
- Quande tì mandè, ca quande nen tì se mandé da hêsse. (Kad držiš, jer kad ne držiš sam za sebe)
- Bardisce, hummene i murte imaju turbre simbole. (Djeca, ljudi i mrtvi uvijek griješe)
- Ijérva cattève nen more maije. (Loša trava nikad ne umire.
- Li guaije de la pignate zna kuhati. (Nevolja u loncu zna što ih klipa)
- Quande 'nge je mačka, sérge abballe. (Kad nema mačke, miševi plešu)
- Tko vas bezide i tko zna što otkrije. (Što niže idete, to se više otkriva stražnjica)
- Hanghe je čuvao pjesmu. (Čeljust podržava nogu)
- Parinde im je 'cipele,' cchiù je strètte i 'cchiù je dulè. (Rođaci su poput cipela, što su čvršće, to ih više boli)
- Quande lu diavele te accarêzze, vò l'alme. (Kad te đavo miluje, on želi dušu)
- Chije aspétte, 'Ddèije l'assétte. (Tko čeka, Bog to podreže)
- La gallène féte l'ove e lu galle strèlle. (Kokoš polaže jaje i pijetao plače)
- Lu 'cchiù pulète té la regne ". (Čistač ima gnoj)
- Quande la hatte 'nne arrève a lu larde, dèce ca è ràngeche. (Kad mačka ne dobije mast, kaže da je proždrljiva)
- Chije càreche i scàreche nen lose maije témpe. (Oni koji učitavaju i preuzimaju nikad ne gube vrijeme)
- La cire se fréghe e la prucessiêne nen cammène. (Vosak se troši i povorka ne hoda)
Izjave Abruzzese
- Lu je kuhao preko lu vullète.(Kuhani na kuhanom)
- Quande de core nen me vé, n'accedénte a chije fa fa fa. (Kad mi ne padne na srce, kvragu tko me tjera na to)
- Chije gere de notte ide 'nghêndre u smrt. (Oni koji noću obilaze, suočavaju se sa smrću)
- La bellêzze fène a la porte, buntà fène a la morte. (Ljepota do vrata, dobrota do smrti)
- Lu biljka grane ijétte la préte i annaschênne la mane. (Uznemirivač baci kamen i skriva ruku)
- Quande 'cchiù pénne' cchiù rénne. (Što više visi to više pravi)
- Chije ima 'mmassate trenutku smasse cà ako je pao lu chile de lu fêrne. (Tko je nagomilao da sam zadivljen jer se srušilo nebo pećnice)
- Arte de tate je napola gotov. (Umjetnost oca djelomično se uči)
- Lu rècche ago 'ndà vò, lu puverélle ago' ndà pò. (Bogat čovjek radi kako želi, siromah čini kako može)
- Pridde, mammène i pulle nen é maije satùlle. (Svećenici, primalje i kokoši nikad nisu zadovoljni)
- Chije ijoche a lu lotte i spére de vênce, lasse li stracce i peije li cènce. (Oni koji igraju loto i nadaju se pobjedi, ostave krpe i uzmu krpe)
- Voda koja je 'nne kišila' n čile jest. (Voda koja nije kišila još uvijek je na nebu)
- Lu krv žali, ali 'nze magne. (Krv curi, ali ne jedete)
- Loše za chije ako se više mijenja cà chije ako se cunzòle. (Jadni koji umiru jer oni koji žive utehu)
- Chije l'arte nen vò 'mbarà, sberre ili fratar ako ima što raditi. (Tko ne želi naučiti zanat, mora biti policajac ili fratar)
- Ijétte la préte e annaschênne la mane. (Baci kamen i sakrij ruku)
- Lu vebo, ako je došao bez grana. (Dobro se vino prodaje bez grana)
- Loša 'lla dova' nge và nisciéne. (Jadna kuća u koju nitko ne ide)
- Chije magne prème, magne 'ddu vodde. (Tko jede prvi, jede dva puta)
- Ije te dèce harre i držiš se toga. (Kažem vam da nastavite, a vi ležite)
- Lu vove desse curnéte na asene. (Vol je rekao rog magarcu)
- Grijeh i 'ddìbbete tko zarađuje. (Grijesi i dugovi zbog kojih ih plaća)
- Pregovori o Chije mijenjaju se, chije fatèije crépe. (Tko pregovara o kampanji, ko radi uska)
- Ha ijète a cercà grazie i truvate ijustèzie. (Otišao je pronaći milost i našao pravdu)
- Màgnete 'ssà menéstre ili zùmpete' ssà fenéstre. (Jedi tu juhu ili preskoči taj prozor)
- Pè lu campe mètta mètte, pè the strate nècchia nècchie. (Na terenu pokušajte uzeti onoliko koliko možete, na putu (natrag), međutim, primijetit ćete težinu)
- Chije nen po 'vatte sacche, vatte sacchêtte. (Ko ne može bijesiti na vreći, bijes na vreći)
- Guaije 'nghe la pale, death nen vinghe maije. (Jao lopata, ali smrt nikad ne dolazi)
- Maije mazzate napravila je dobrog psa. (Premlaćivanja nikada nisu dobro odgajala psa)
- Prenesite anđela i dece ammena. (Prođe anđeo i reci: neka tako bude)
- Chije péquere se fa, lépe se le magne. (Ko postane ovca, taj vuk pojede)
- Genta trèste, 'nnumenate and vèste. (Loši se ljudi pojave čim razgovaraju o tome)
- Maije raije d'asene saijò 'n Chile. (Nikad magarac bray nije otišao na Nebo)
- Ognéne sà hêsse 'Ddèije sà tétte. (Svatko zna svoje stvari, Bog sve zna)
- Chije pò, fà a zumpètte, chije ne, ako sta zètte. (Oni koji su u stanju raditi skokove, a koji nije tih)
- Frèije lu pésce i pogledaj u mržnju. (Pržite ribu i gledajte mačku)
Abruzzese poslovice
- Matremunias i biskupi iz lu Čilea su opušteni. (Vjenčanja i biskupi namijenjeni su s Neba)
- To su vidjeli ili kuhani ili crtete lu foche. (Ili kuhao ili sirovu vatru, međutim, vidio je)
- Chije se vésceche 'nze annéghe. (Oni koji se ne boje utopiti se)
- Fiocche nen čini ghenne, svi pomažu ijêgne. (Luk ne čini suknju, ali sve pomaže u dodavanju)
- Maces i panélle fà li fèije 'bbélle. (Šišmiši i peciva čine djecu lijepom)
- Nu patre pò campà cénte fèije, cénte fèije nen pò campà nu patre. (Otac može izdržavati stotinu djece, sto djece ne može uzdržavati oca)
- Chije se vregugnò diijuno. (Koga se sram postila)
- Fèije de hatte hvatač prenapona. (Mačji sin uzima miševe)
- Oduzmi umjetnost i ostavi ih po strani. (Naučite trgovinu i odložite je)
- Nu pare de rêcchie 'bbùne da quanta lêngue stracche. (Par dobrih ušiju znate koliko ste jezika umorni)
- Chije rezervni 'nne attachcche, rezervni' nne ascioije. (Tko ne poveže rezervnu, ne rastvara ga)
- Facce hìjnnere facce nore, ali asene vicchie porte la some. (Rodim rodove, radim snahe, ali to je uvijek onaj stari magarac koji nosi teret)
- Ja ću odrediti nešto od Crêcea i proganjati sok. (Napisao sam znak Križa i izvukao oko)
- 'Nze pò tenê lu varèle piene i la mêije' mbrijìche. (Ne možete imati punu bačvu i pijanu ženu)
- Chije te bbattêzze te je kumbare. (Čini se da vas krsti onaj koji vas krsti)
- Dobro se čini i potamni, boli i pece. (Dobro je i zaboraviti, boli i razmišljati o tome)
- Mêije, marète i feije coma 'Ddeije vam daje le peije. (Supruga, muž i djeca poput Boga daj Bože da ih ti uzmeš)
- 'Nze ima malo hente cipele i' označava je zdravom. (Ne možete imati podmazanu cipelu i cijelo podlogu)
- Chije té li quatrène Fabbreche, chije nne té desêgne. (Tko ima novaca, tko to ne planira)
- To je trèste chije nen té ninde, ali to je 'cchijù trèste chije nen té nisciéne. (Oni koji nemaju ništa su tužni, ali oni koji nemaju nikoga tužniji su)
- Miije a magnà poche i stè vicène a lu foche. (Bolje jesti malo i ostati kraj vatre)
- N'ghe cent'anne de speziarèije, 'ndi' mbarate a légge manghe na ricétte. (Sa stotinu godina specijarije niste naučili čitati ni recept)
- Chije té lu célle 'mmane e' nze le spieme '' nge se aretrove '' cchijé '' nghe '' lla furtene. (Oni koji imaju pticu u ruci i ne otjeraju je više ne nalaze se sa tom srećom)
- To je trošak koji je 'mbrêse. (To je veći trošak nego prihod)
- Miije smrti dêntre a la case che nu Marchisciane arréte a la porte. (Bolja smrt kod kuće nego Marchigiano iza vrata)
- Nen hésce nu spose sénza lète, nen hésce nu morte sénza rète. (Mladoženja ne izlazi bez svađe; mrtva osoba ne izlazi bez smijeha)
- Coma te prepìre lu ijacce te aggìcce. (Dok pripremate krevet ležite na njemu)
- Dova je toliko ghille 'nze fà maije ijurne. (Tamo gdje ima toliko pijetla, nikad nema dana)
- Miije ih fino isprazni, a isprazni ih unutar teana. (Bolje da odjeću držite na vjetru nego u kadi)
- Ne čini vam se da se „mmèce de ijè anninze hardà arréte. (Ne ponašajte se poput proizvođača konopa koji se umjesto da ide naprijed)
- Cunsèije de hélbe, destruziêne de gallène. (Konferencije lisica, uništavanje kokoši)
- Dova se magne 'Ddèije ce accumbagne. (Tamo gdje jedemo Bog nas prati)
- Miije l'ove huije che la gallène dumane. (Bolje jaje danas nego kokoš sutra)
- Znate 'lu patète che lu sapéte. (Onaj koji ih je trpio, zna više o problemima nego onaj koji ih je samo poznavao)
- Cuscijìnze e quatrène 'nze sa chije le té. (Savjest i novac ne znaju tko ih ima)
- Dova nen pass lu cold nen pass manghe lu calle. (Tamo gdje hladnoća ne ulazi, toplina ne ulazi)
- Miije je odabrala ono loše. (Bolje sam nego u lošem društvu)
- 'Ncumbagnèije piijò la mêije pére lu frate. (Brat je u društvu uzeo i suprugu)
- Daije, daije, daije, cepelle devente haije. (Dajte, dajte, dajte, luk postaje češnjak)
- Dope li cumbitte hésce defitte. (Nakon konfeti ispadaju nedostaci)
- Death ze Culérie 'nze fa' više grozničav. (Mrtvi ujak Aurelio više ne pravi lonce)
- 'Ncarèscete ferre cà tinghe n'ache da vênne. (Ili željezo povećava cijenu jer moram prodati iglu)
- Od la cocce vé la tégne, od lu péte vé la magagne. (Ringworm dolazi iz glave, bolest dolazi od stopala)
- Nakon uspjeha Guàije la case s'arembièce de cunsèije. (Nakon što se nevolja dogodila, kuća je ispunjena savjetima)
- Na vodde chêrre lu lébbre i na vodde chêrre lu cacciatêre. (Jednom kad zec otrči i jednom lovi)
